OBLIGACIONI ODNOSI

Ova knjiga predstavlja, na neki način, jedinstvo – sastavni deo prethodne dve izdate knjige iz iste oblasti – „obligacioni odnosi u sudskoj praksi“, tako da ona sa prethodne dve zaokružuje, odnosno čini jednu celinu iz te materije.

Prva knjiga, izdata 2005. godine, koja nosi naslov „OBLIGACIONO PRAVO  kroz komentar Zakona o obligacionim odnosima“, više upućuje na komentar svih odredaba navedenog zakona, uz dopunu nekih primera ugovora, tužbi za ostvarivanje prava iz tih ugovora i sudske prakse, koliko se u to vreme moglo izdvojiti kao aktuelno.

Druga knjiga, izdata početkom 2008. godine, nosi naslov „UGOVORI U PRIVREDI sa sudskom praksom, primerima ugovora i tužbama za ostvarivanje prava iz tih ugovora“. Ona predstavlja dopunu sudske prakse i ugovora, u odnosu na prvu knjigu, a karakteriše je brojnost njihovih primera, koja, može se reći, daje određenu celovitost, odnosno objašnjava komentare date uz svaki od članova Zakona o obligacionim odnosima.

Ova treća knjiga, odnosi se, uglavnom, na pravna shvatanja i pravna mišljenja, odnosno zaključke Vrhovnog suda Srbije, koji su skoro objavljeni, kao i na najnoviju sudsku praksu, brojnu primerima zaključno sa 2007. godinom.

Inače, Vrhovni sud Srbije, prema Zakonu o sudovima, utvrđuje načelne pravne stavove i načelna pravna mišljenja, odnosno zaključke radi jedinstvene primene zakona i drugih propisa od strane sudova.

Načelni pravni stavovi i načelna pravna mišljenja (zaključci), jedni su od funkcija Vrhovnog suda Srbije. Razlika između njih bila bi u tome da su pravna shvatanja rezultat ujednačavanje različite sudske prakse, kada ne postoji saglasnost veća u Vrhovnom sudu o nekom pravnom pitanju od značaja za jedinstvo pravnog rešenja, koje obavezuje sva sudska veća u Vrhovnom sudu.

Pravno mišljenje, odnosno zaključak, ne obavezuje sudska veća da na jedinstveni način urede neki pravni odnos, ukoliko se ono odnosi na specifičnost odnosa nekog pravnog pitanja, a koje se ne razlikuje mnogo od shvatanja koja su ranije usvojena. Ali se i o njima raspravlja na Opštim sednicama Vrhovnog suda Srbije, tako što se o jednom spornom pravnom problemu daje više alternativa, kada se donosi pravni zaključak, kao neki vid uputstva kako rešavati određeni problem. Međutim, ukoliko se ukaže da je neka odluka u mnogome različita od odluke koja je već uhodana u praksi, takav problem rešava Opšta sednica Vrhovnog suda, koda može doneti obavezujuće pravno shvatanje o tom pitanju ili doneti zaključak da se raspravljajući problem “pusti” u praksu. 

Zakon o obligacionim odnosima nije „mlad“ zakon. On je donet još 1987. godine, sa kasnijim manjim izmenama i dopunama, ali on i dalje služi kao osnova za rešavanje pravnih problema iz materije obligacionih odnosa, saglasno vremenskim promenama društvenih odnosa, tako da i danas, zbog svojih kvalitetnih rešenja, predstavlja putokaz za rešavanje svakog problema nastalog u postojećem trenutku.

Ova knjiga je rezultat prakse sudova opšte i posebne nadležnosti.(opšti i  privredni sudovi), posebno Vrhovnog suda Srbije i Višeg trgovinskog suda u Beogradu.. Uneta su najnovija pravna shvatanja i mišljenja, odnosno zaključci i najnoviji primeri sudske prakse iz poslednjih godina, u stvari do kraja 2007. godine, koji se najčešće pojavljuju u praksi subjekata koji ih primenjuju na konkretne slučajeve..

Vodilo se računa da budu zastupljeni, odnosno objašnjeni, skoro svi instituti obligacionog, odnosno privrednog prava, dakle oni koji se najčešće pojavljuju u praksi pomenutih sudova – koliko ih je sudska praksa do sada iskazala, a koje je autor mogao da prikupi.

Praćenje sudske prakse koja se odnosi na rešavanje obligacionih, odnosno privrednih odnosa subjekata u sporu pred nadležnim sudovima, deo je funkcije koju sudovi vrše. Međutim, ta funkcija dobija u značaju ako se javnosti saopštava i na način kako se to čini ovom knjigom, imajući u vidu cilj kome treba da posluži. Ovo zbog toga što se i na ovaj način, delom, koncentriše sudska praksa koja sagledava jedinstvenu primenu važećeg materijalnog prava, posebno iz oblasti obligacionih odnosa, a drugo što predstavlja pomoć korišćenjem određenih pravnih stavova ili odluka sudova pri rešavanju nekog konkretnog slučaja. Pored toga, ako ova knjiga i ne obuhvata sve oblasti koje nalaze primenu u sudskim sporovima, smatra se da će i one odluke koje se ovde objavljuju, a naročito pravni stavovi i zaključci Vrhovnog suda Srbije i Višeg trgovinskog suda u Beogradu, sa obilnom sudskom praksom tih sudova, a i odluke ranijih sudova, čija aktuelnost još nije prevaziđena, u mnogome  pomoći da se neki odnosi lakše rasprave.

Polazeći od izloženog, posebno se ukazuje da sudska praksa sudova objavljena u ovoj knjizi, ne vezuju sudove u pogledu iznetih pravnih shvatanja, osim pravnih stavova, jer sudska praksa, kao što je poznato, nije izvor prava. Namera autora je bila da se sa nekim značajnijim pravnim stavovima i odlukama sudova upozna što veći broj pravnika koji učestvuju u presuđivanju ili se bave problematikom privredno-pravnih odnosa kao učesnici u sporovima ili na drugi način.

U knjizi su objavljeni pravni stavovi i odluke koji su doneti uglavnom do kraja 2007. godine, ali su objavljene i odluke iz ranijih godina za koje autor smatra da su aktuelne i da mogu da posluže kod rešavanja nekog novog konkretnog slučaja, s obzirom da nova praksa te probleme još nije iskazala.

Ukoliko ima nekih odluka sa propisima koji su prestali da važe, njihovo objavljivanje se pravda činjenicom da je sporova iz tih materija bilo u većem broju i da neki odnosi i danas nisu raspravljeni, a u praksi su veoma korisni.

Knjiga sadrži odluke najviših sudova samo u onom obimu koliko su te odluke bile dostupne, odnosno za koje je autor smatrao da mogu da posluže sudskoj praksi i praksi subjekata koji ih primenjuju. Ako neke odluke iz istog odnosa imaju različito rešenje kod sudova, njihovo objavljivanje je učinjeno da bi se video obim razlika kod rešavanja nekog odnosa.

Inače, mora da se naglasi da autor nije menjao sadržinu obrazloženja sudskih odluka, niti je to mogao da čini, s obzirom na značaj autentičnosti sudskih odluka, odnosno njihovog obrazloženja.

Smatram da će ova knjiga obogatiti praksu i biti korisna u daljem radu sudova, advokata, privrednih društava – preduzeća, državne uprave, opština i drugih pravnih subjekata koji primenjuju obligaciono, odnosno privredno pravo.

Autor

Poštovani gospodine Veljkoviću,

Sa velikim zadovoljstvom sam primila Vaš poklon, knjigu „Obligacioni odnosi kroz pravne stavove, zaključke i sudsku praksu najviših sudova ".

Ovom prilikom želim da izrazim uverenje da će ova knjiga biti dragocena literatura za sve sudije i sve pravne stručnjake, kojima će pravni stavovi i odluke najviišh sudova biti značajna pomoć u praksi, kao i za naučne institucije i druge pojedince.

Zahvaljujem Vam na poklonjenoj knjizi i želim mnogo uspeha u privatnom životu i budućem radu.

PREDSEDNIK VRHOVNOG SUDA SRBIJE

Vida Petrović-Škero